Zdravo drage moje! I evo, ponovo se druzimo.Konacno je stigao petak, nadam se da ste lepo proveli radnu nedelju i da se niste puno umorile.Za danasnju temu odabrala sam nesto malo ozbiljnije, i nadam se da ce pomoci vama koji ste ove godine posli u srednju, ili ste promenili skolu,odeljenje...

Moja prica o tremi zbog novog odeljenja i skole zapocinje jos u dalekom petom razredu, kada sam pored novih predmeta,nastavnika i obaveza, dobila i novo odeljenje.Ekipa sa kojom sam presla prvi ciklus osnovne skole bila je najbolja koju sam mogla pozeleti.Svako sa svakim je imao neki poseban odnos,prijateljstvo a nasla se i poneka simpatija.Ali, to 'savrsenstvo' nije dugo potrajalo.S dolaskom u starije razrede, receno nam je da ce od cetiri odeljenja napraviti tri, sto je atomatski znacilo da ce u svakom biti oko 30 ucenika.Meni je mozda bilo i najvise krivo, ali ja protiv toga nisam mogla nista.Ucenici su nasumicno birani i rasporedjeni, i ja sam upala u najnemirnije odeljenje petog razreda.Kao vukovac i poprilicno zrela za svoje godine, nerviralo me je sve sto su moji drugari tada radili.Nisam ih u pocetku prihvatala nikako, ali sam morala biti u kontaktu sa njima.Bez obzira na to kakvi su oni bili, ja sam i dalje bila uplasena.Najvecu tremu sam imala zbog odgovaranja ispred ostalih.Sa tim sam se borila citava tri meseca, dok nisam shvatila da su deca oko mene ista kao i ja, i da vecina ni ne slusa o cemu govoris.Pre bilo kakvog odgovaranja, u sebi bih samo pomislila:'Nije me briga sta ce neko reci, ako ja mislim da je ono sto sam rekla ispravno, to je moje misljenje i niko ga ne moze oduzeti'.Na taj nacin sam resila prvu brigu,ali kasnije i jos vise sa polaskom u srednju mi je stalno na umu bila jos veca.Kako se sprijateljiti?Kako steci nove prijatelje?Kako zapoceti razgovor?
Pa,pre svega,dobra stvar je da zivimo u doba interneta i drustvenih mreza.Pogledajte malo sta lajkuju i koja su interesovanja vasih prijatelja iz razreda, i ako je to muzika,na primer, pocnite tom temom.Ako imate zajednicke omiljene izvodjace, upitajte za omiljeni album ili pesmu.Ako su filmovi u pitanju, pogledajte malo i za koji zanr je taj neko zainteresovan, pa mozete upitati za preporuku ili vi mozete preporuciti sta da pogledaju.Kada nadjete barem jednu zajednicku osobinu ili strast, sve posle ide lako,bez brige.Najbitnije je da budete svoji, i da ne dozvolite da vas okolina menja.Ako si jedino ti vukovac u moru slabijih djaka, nema razloga da i ti postanes isto. Ili nasuprot, ako se jedino tebi dopada neki bend,a ostalima ne, nema razloga da prestanete da ih slusati.Budite svoji, to je sustina i glavna pouka ovog posta.Sto se tice skole, moji saveti su da se trudite i nikad ne odustajete.Nebo je jedina granica.Kada vam je najteze,i kada se gradivo ucini nemogucim, recite sebi da cete nakon ucenja napraviti pauzu od pola sata za internet, ili da cete se malo prosetati.Motivacija je kljuc uspeha.Ali, i ako vam nesto ne ide od ruke, bez brige.Niko nije savrsen.Ja sam antitalenat za fizicko, recimo.Ali uvek sam dobijala ocenu vise ako se trudim.Sto se tice profesora i nastavnika, ne morate nikada da budete ulizica.Samo redovno ucite,posecujte dodatne i dopunske nastave, i tako cete dokazati da ste zainteresovani za odredjeni predmet.Osnovna,kao i srednja skola nisu toliki bauk,svako je preziveo,prezivecete i vi.Potrudite se da u svemu vidite lepo i da iskoristite svaku priliku u zivotu, jer cete se uvek prisecati samo lepog, a ruzno cete brzo zaboraviti.

Volim vas♥